EU danas
05. 06. 2015
NEPRIHVATLJIV PREDLOG BRISELA
Predlog koji su evropske institucije predstavile u Briselu sadrži ekstremne stavove koje Vlada Grčke ne može prihvatiti i koji nisu u skladu ni sa promenama koje su bile prihvaćene od Briselske grupe, saznaje se u izvorima grčke vlade.
Premijer Grčke Aleksis Cipras, po povratku iz Brisela u Atinu, preuzeo je obavezu da obavesti Skupštinu do koje su tačke stigli pregovori, kao i o sadržaju plana koji je Atina predstavila kreditorima i o predlogu nacrta sporazuma koji su iznele institucije.
Predlog grčke Vlade ne odražava njene prvobitne stavove, već je proizvod ustupaka i kompromisa na osnovu rada Briselske grupe.
Vlada povezuje potpisivanje sporazuma sa rešenjem za dug, kao i sa pokrivanjem potreba finansiranja grčke ekonomije.
Cipras je, nešto ranije, na konferenciji Ekonomista naglasio, da se sporazum mora zasnivati na niskom primarnom suficitu, kako bi zemlja mogla da prekine začarani krug štednje.
Važno je da ne postoje obaveze novih rezova, nikakva nova smanjenja plata i penzija koje bi produbile socijalnu nejednakost i iznova vodile ekonomiju u spiralu recesije.
Predlog sporazuma koji su izneli MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija sadrži, između ostalog, zahteve za preduzimanje sledećih mera.
Primarni suficit ima ogromni značaj na putu ka razvoju, pa jedan procenat nižeg primarnog suficita pretvara se u 1,8 milijardi evra koji su na raspolaganju za realnu ekonomiju, a ne za crnu rupu duga.
Zahteva se dodatni prihod od jedan odsto BDP ili 1,8 milijardi evra godišnje i neposredna primena ukidanja svih izuzetaka od 1. jula, kao i smanjenje penzija u vrednosti jedan odsto BDP.
Kreditori traže takođe i značajna smanjenja plata u javnom sektoru, a posebno zaposlenih sa niskim primanjima, kao i povećanje participacije penzionera u troškovima zdravstvene zaštite.
Zahteva se prihod od 2,65 milijardi evra od nekretnina za 2015. godinu, nezavisno od objektivnog smanjenja cena, kao i veliko povećanje poreza za zemljoradnike.
Kontrapredlog Vlade Grčke je vanredno oporezivanje prihoda najvećih preduzeća, porez na televizijsko oglašavanje, porez na luksuz od 13 odsto, smanjenje utaje poreza i povećanje naplate PDV putem kontrola, borbe protiv krijumčarenja goriva i drugih mera u pravcu poreske pravde, navodi se nezvanično iz Vlade Grčke.
Institucije zahtevaju takođe i izglasavanje svih mera u junu i njihovu neposrednu primenu od 1.jula 2015. godine.
Nema komentara.